Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀бојит

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 380

у̀бојит

убојит

Стална адреса

Лема

убојит

Извор

том 6, стр. 380, редослед 23

  1. 1.

    који убија, који може убити, којим се убија.

    — А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита!
    Њег.
    Зазвечаше убојита копља. Шант. фиr. Била је ... нека убојита тишина.
    Новак
  2. 2.

    оштар, суров, жесток, свиреп; гневан.

    — Његов је поглед убојит.
    Андр. И.
    Убојите очи стале му сјати благом ватром.
    Шимун.
  3. 3.

    плах, бујан, нагао (о киши).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Удариле су плахе и убојите ловћенске кише.
    Вуј.
Изворни текст (OCR)
у̀бојит, -а, -о 1. који убија, који може убити, којим се убија. — А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита! Њег. Зазвечаше убојита копља. Шант. фиr. Била је ... нека убојита тишина. Новак. 2. оштар, суров, жесток, свиреп; гневан. — Његов је поглед убојит. Андр. И. Убојите очи стале му  сјати благом ватром. Шимун. 3. покр. плах, бујан, нагао (о киши). — Удариле су плахе и убојите ловћенске кише. Вуј.