у̀брисати

убрисати

Лема

убрисати

Извор

том 6, стр. 384, редослед 3

1.
брисањем очистити, осушити, отрти, утрти.
— Убрисао сам сузе.
Јел.
Дошљак ... убрише рукавом брке.
Каш.
2.
брисањем уклонити прљавштину, очистити, усекнути (нос).
3.
(кога) фиг. доскочити коме, насамарити кога; прекорети, изгрдити кога.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Знате л куда ћете? —... За носом! одговори онај, да се пошали.
— Е́, срећно! Ми ћемо за памећу!
— убриса га враголанка.
Ад.

Фразе

~ нос коме пребацити што коме, нагрдити кога. — Убрисала ми је нос .. не једном мрсном погрдом.
Јел.

Пододреднице

~ се

1. повр. према убрисати (1, 2). — Милица јој поли, те се уми и убриса. Вес. 2. фиг. не надати се да ће се десити (оно на шта се мисли); не добити ништа. — Зар ти мислиш да ћу ја, пошто се удам, сама себе ухапсити. Убриши се ти, момче, ако тако мислиш. Ком. Пашћеш у првом боју ... и Марек има да се убрише за ту твоју плату. Вин

повр. према убрисати (1, 2).фиг. не надати се да ће се десити (оно на шта се мисли); не добити ништа.

Изворни текст (OCR)

у̀брисати, -ише̄м сврш. 1. брисањем очистити, осушити, отрти, утрти. — Убрисао сам сузе. Јел. Дошљак ... убрише рукавом брке. Каш. 2. брисањем уклонити прљавштину, очистити, усекнути (нос). 3 (кога) фиг. доскочити коме, насамарити кога; прекорети, изгрдити кога. — Знате л куда ћете? —... За носом! одговори онај, да се пошали. — Е́, срећно! Ми ћемо за памећу! — убриса га враголанка. Ад.