ува́лити
увалити
Лема
увалити
Извор
том 6, стр. 386, редослед 3
- 1.
бацити, убацити, утерати.
— Ждријебе у кола мени уз ноге ували.
Гроф је неколико омашних нарезака ... увалио на свој тањир.
- 2.
гурнути, увући у што, обично непријатно или неприлично.
— Ноге увалили у пепео, гријемо се.
Хтио ме је] ... увалити разбојницима у шаке.
Увалио је цијели свијет у страховит рат.
И тако, сиромаха ... још у већи трошак увале.
- 3.
забости, зарити, забити.
— Под грлом га зубима дохвати ... у гркљан му зубе увалио.
У зубе је балчак увалио.
- 4.
извалити, развалити.
— Лупа старац рVком, онда обадвјема, увалио врата али соба пуста.
- 5.
натурити, подметнути, утрапити.
— Утврде да увале новоме зету бабу за невјесту.
Кад је чуо о огради коју би Бурђо желио увалити другоме ... смрче се у лицу.
- 6.
непрел. упасти, насрнути, навалити; спустити се, сићи.
— Како су ти нагнули бјежати, у широку Зету увалити, сву су равну Зету похарали.
Двоумили су се да ли да кроз винограде увале У равницу или да и даље продуже косом.
- 7.
оборити, повалити, заклати.
dialectal— Превари се ждријебе па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе. Н. прип.
Фразе
~ (кога) под пушку узети у војску; ~ (коме) црн колач (комад) у торбу направити (коме) зло, увући (кога) у зло, нашкодити (коме).
Пододреднице
1. упасти, заглавити се, заглибити се. —Њије пала — увалила се — ондје је мочвара! Шимун. Точкови упадају у дебели снег ...и запињу горе него да су се у блгто увалили. Чипл. 2. ући, упасти; сјурити се. — Широки Мечкар ували се У собу. Ћоп. Алпски батаљони увалили су се у црногорска села и пљачкају. Ђон. Поподне се ШМате ували у крчму. Кал. 3. угурати се, Увући се (у што); упасти, наћи се (у чему). — 1ијан се увалио у постељу крај ... жене. Коз. И. Увалила се у столац. Војн. Ја се увалих у душек, а ти, фратре, како хоћеш. Андр. И. Он дошао ко̂ пробисвет, па се увалио у госпојино имање. Поп. Ј
Изворни текст (OCR)
ува́лити, у̀ва̄лӣм сврш. 1. бацити, убацити, утерати. — Ждријебе у кола мени уз ноге ували. Јурк. Гроф је неколико омашних нарезака ... увалио на свој тањир. Том. 2. гурнути, увући у што, обично непријатно или неприлично. — Ноге увалили у пепео, гријемо се. Ђон. Хтио ме је] ... увалити разбојницима у шаке. Пав. Увалио је цијели свијет у страховит рат. Мар. И тако, сиромаха ... још у већи трошак увале. Јакш. Ђ. 3. забости, зарити, забити. — Под грлом га зубима дохвати ... у гркљан му зубе увалио. НП Вук. У зубе је балчак увалио. НПХ. 4. извалити, развалити. — Лупа старац рVком, онда обадвјема, увалио врата али соба пуста. Вел. 5. натурити, подметнути, утрапити. — Утврде да увале новоме зету бабу за невјесту. Љуб. Кад је чуо о огради коју би Бурђо желио увалити другоме ... смрче се у лицу. Франг. 6. непрел. упасти, насрнути, навалити; спустити се, сићи. — Како су ти нагнули бјежати, у широку Зету увалити, сву су равну Зету похарали. Њег. Двоумили су се да ли да кроз винограде увале У равницу или да и даље продуже косом. Лал. 7. покр. оборити, повалити, заклати. — Превари се ждријебе па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе. Н. прип. Вук.