ува́љати
уваљати
Лема
уваљати
Извор
том 6, стр. 386, редослед 5
- 1.
ваљањем котрљањем гурнути, угурати (у унутраш њост чега).
— оди ... помози ми! ... Да уваљамо пањ у реку.
Уваљао је буре У оставу.
- 2.
набити, сабити; ваљком поравнати.
— Снијег се може уваљати до извјесне границе.
- 3.
ваљањем набити, уредити (нпр. сукно, вуну).
— На њему старцу је дуга риза од кострети уваљане.
Бак. Реч.
- 4.
ваљањем, котрљањем дати облик некој маси; умесити.
— Ти си цедуљу уваљао као лоптицу.
- 5.
ваљајући, вукући по чему сипком, ситном, упрљати или учинити да се то нахвата на што.
— Комаде рибе уваљала у пројино брашно па ... пржи на зејтину.
Ћевапчић је сав уваљан У со.
Пододреднице
1. лежећи, у лежећем ставу претурити се, увући се у што. — Уваљавши се у накошену траву ... он ... заспа. Чипл. 2. полећи. — Беше већ почела зима ... зелена трава већ се уваљала. Глиш. 3. скупити се од валања (о сукну). Бак. Реч
Изворни текст (OCR)
ува́љати, у̀ва̄ља̄м сврш. 1. ваљањем котрљањем гурнути, угурати (у унутраш њост чега). — оди ... помози ми! ... Да уваљамо пањ у реку. Вес. Уваљао је буре У оставу. Ћоп. 2. набити, сабити; ваљком поравнати. — Снијег се може уваљати до извјесне границе. Ног. 3. ваљањем набити, уредити (нпр. сукно, вуну). — На њему старцу је дуга риза од кострети уваљане. Митр.; Бак. Реч. 4. ваљањем, котрљањем дати облик некој маси; умесити. — Ти си цедуљу уваљао као лоптицу. Јак. 5. ваљајући, вукући по чему сипком, ситном, упрљати или учинити да се то нахвата на што. — Комаде рибе уваљала у пројино брашно па ... пржи на зејтину. Ком. Ћевапчић је сав уваљан У со. Глиш.