уваљи́ва̄ње
уваљивање
Лема
уваљивање
Извор
том 6, стр. 386, редослед 7
- —
гл. им. од уваљивати (се) уваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према увалити (се). —Ено на прозор лиже и уваљује пламен. ал.
Изворни текст (OCR)
уваљи́ва̄ње с гл. им. од уваљивати (се). уваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према увалити (се). —Ено на прозор лиже и уваљује пламен. ал.