у̀венуо
увенуо
Лема
увенуо
Извор
том 6, стр. 388, редослед 9
- 1.
= увео 1. који је изгубио свежину.
— Бијела и увенула рука лежала је на покривачу.
О, умрети тако: ... без писке, без света, ... нечујно, ко мирис увенулог цвета.
- 2.
слаб; пропао.
— Сневао сам горку судбу мојV, блаженство, срећу увенулих дана.
Изворни текст (OCR)
у̀венуо, -ула, -уло = увео 1. који је изгубио свежину. — Бијела и увенула рука лежала је на покривачу. Торб. О, умрети тако: ... без писке, без света, ... нечујно, ко мирис увенулог цвета. Рак. 2. слаб; пропао. — Сневао сам горку судбу мојV, блаженство, срећу увенулих дана. Ил.