увера́вати

уверавати

Лема

уверавати

Извор

том 6, стр. 389, редослед 5

1.
ијек. увјера́вати несврш. 1. несврш. и уч. према уверити.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
тврдити, потврђивати; изјављивати са сигурношћу.
— Удавила новорођенче ...
— Неће бити ...
— понизно, молећиво уверавао Радисав.
Шуб.
Чврсто вјерујем и увјеравам вас у то као у сигурну чињеницу.
Креш.
3.
давати, пружати сведочанство, доказе о чему.
— Сулејман-бег је сваким даном више Тијану о својој ... љубави уверавао.
Јакш. Ђ.
4.
обећавати, давати изричито обећање.
— Последњим ... писмом увераваш ме да из мојих приповедака ... нећешизводитиникаквихзакључака.
Лаз. Л.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према уверити се. 2. постепено, све више постајати уверен у што, осведочавати се; увиђати што. — Представљајући себи њену слику, уверавао сам се да она и није тако лепа. Петр. В. 3. убеђивати себе у нешто, тврдити нешто себи. — Младић се поче увјеравати како би се то исто морало догодити да Борковићеве ћерке никад ни видио није. Леск. Ј

несврш. и уч. према уверити се.постепено, све више постајати уверен у што, осведочавати се; увиђати што.убеђивати себе у нешто, тврдити нешто себи.

Изворни текст (OCR)

увера́вати, увѐра̄ва̄м, ијек. увјера́вати, несврш. 1. несврш. и уч. према уверити. 2. тврдити, потврђивати; изјављивати са сигурношћу. — Удавила новорођенче ... — Неће бити ... — понизно, молећиво уверавао Радисав. Шуб. Чврсто вјерујем и увјеравам вас у то као у сигурну чињеницу. Креш. 3. давати, пружати сведочанство, доказе о чему. — Сулејман-бег је сваким даном више Тијану о својој ... љубави уверавао. Јакш. Ђ. 4. обећавати, давати изричито обећање. — Последњим ... писмом увераваш ме да из мојих приповедака ... нећешизводитиникаквихзакључака. Лаз. Л.