увла̀чљив
увлачљив QA: medium
Лема
увлачљив
Извор
том 6, стр. 394, редослед 19
- —
који се увлачи, који се може увући.
— Особине грабљиваца ... сУ ... хитре ноге са увлачљивим канџама ... и лак нечујни ход.
С. у̀во, у̏ва (некњиж. у̏вета) с (мн. у̏ши, ретко у̀ва, покр. и разг. ушѐса) = ухо 1. орган чула слуха код човека и животиња; његов спољни део; спољно, вањско ~, средње
унутрашње ~. — Чешка се иза увета. Ћор. Коњ је још ... стригао ушима и дрхтао целим телом. Нуш. Дјеца ... миловала су дуга, танка зечја ушеса. Р 19бо.
- 2.
фиг. слух.
Пођосмо обазриво, ослањајући се више на уво. Јак. Моје је уво ... довољно фино да разликује акорде. Коњов.
- 3.
део неке ствари који обликом подсећа на уво, кружна, полукружсна дршка (на суду), петља (на чизми, ципели и сл., за коју се обућа хвата и вуче при навлачењу).
Жена ... држи за оба ува улупљени ... сић и ... пије воду. Ђон.
- 4.
део капе која се навлачи на уши ради заштите од хладноће: капа с ушима.
- 5.
округласт отвор на секири, мотици, будаку у који се углављује дршка, ушице; мн. отвор на игли кроз који се провлачи конац: иглене уши.
- 6.
фиг. човек, жена, чељаде.
Па, велиш, све сте растерали Турке]? — Све. — И више нема турског ува у Мачви? — Нема.
, на пола ува спавати опрезно, бити на опрезу. — Никад починка, увијек спавај на једно уво. Десн.; спавати на оба ува бити сигуран, спокојан, мирно спавати, не стрепети ни од чега; твр д на ушима глув; уста од ува (увета) до ува (увета) широка, велика уста; чешати се (поч ешати се) иза ува (увета) 1) бити у недоумици; 2) доживљавати нешто непријатно, тешко, збунити се.
Фразе
бити тврд на ушима бити наглув, слабо чути; вући кога за уши 1) кажњавати кога хватањем за уво и повлачењем уха; 2) дете, да порасте (обично приликом рођендана); дође му, дошло му до ува, до ушију (на)чуо је, сазнао је; заљVбити се до (преко) ушију јако се заљубити; запушити уши не хтети за нешто чути, знати; запушити уши (коме) онемогућити (коме) да нешто сазна; извући, ишчупати коме (обично детету) уши казнити кога (припретити коме) вучењем за уши (због несташлука), казнити физички; и зидови имају уши и при највећој опрезности може неко чути или прислушкивати шта се говори; из твојих уста у божје уши! каже се кад се жели да се оствари оно што је неко рекао; имати добро, музИкално, фино ~ 1) добро чути, имати добар слух; 2) бити музикалан; имати зечје уши одлично чути; ј едно другом до ува (увета) каже се о деци која су блиска по узрасту, рођена једно за другим; маrареће уши заврнути углови листова у књизи, свесци; на едно ~ чути (примити), на дрVго пустити (кроз једно уво у лази, а кроз друго излази) не придавати значаја нечему, олако узимати, брзо заборављати; наћулити, наперити, напети уши 1) наместити, подићи уши да би се боље ухватио звук (о животињама); 2) фиг. обратити пажњу, напрегнуто слушати; (на)пунити коме уши (на)причати коме свашта, много којечега, наговорити кога на нешто; не веровати својим ушима чути нешто невероватно, нешто што веома изненађује; ни увом не мрднути не реаговати на оно што неко каже, не хајати за нешто; ниј е МV ни у ~ није га брига, неће ни да чује, не мари (за што); нико те није био, шибао по ушима (да кажеш, учиниш нешто) нико те није терао, није од тебе тражио (да кажеш, учиниш нешто); осмехивати се (смејати се) од ува до ува широко, весело се осмехивати, смејати; отворити добро уши добро и пажљиво слушати; парати уши непријатно деловати на слух; покрити се, поклопити се ушима (по)стидети се, повући се постиђен, заћутати; поцрвенети до ушију облити се црвенилом преко целог лица, јако поцрвенети; претворити се у ~ пажљиво слушати; сав се предати слушању; проби(ја)ти коме уши чиме, киме досадити, досађивати некоме стално говорећи о нечему или о некоме; пров лачити, провући коме што кроз уши обавестити (кога о чему), наговестити некоме нешто, дати му да чује, да сазна нешто; протерати, протеривати (кога) кроз иглене уши (на)гонити (кога) у велику незгоду (искушење); пунити уши (коме) називати, јављати коме што за кога; пустити (метнути) коме буву (бубу) у уво, у уши унети у кога немир, саопштивши му нешто. — Баш волим што јој пустих буву у уши, нек се малоједи! Глиш.; пустити коме што у ~, уши обавестити кога о чему, натукнути му што; пу т за уши! иди! крећи! одлази! пожури!; (све) му пуца за ушима (ка д једе) једе халапљиво; рећи, казати на (У) ~ шапнути, поверити као тајну; својим ушима, на свој е уши (нешто) чути лично, непосредно чути; сед ети на ушима не слушати, бити непажљив, растресен; сеци уши, крпи нос сиромаштво, оскудан жживот; слушати на јед но уво, једним увом пратити, слушати кришом шта ко говори, прича; слVшати на (са) по(ла) ува слушати непажљиво, растресено; спавати на једно
Изворни текст (OCR)
увла̀чљив, -а, -о који се увлачи, који се може увући. — Особине грабљиваца ... сУ ... хитре ноге са увлачљивим канџама ... и лак нечујни ход. Станк. С. у̀во, у̏ва (некњиж. у̏вета) с (мн. у̏ши, ретко у̀ва, покр. и разг. ушѐса) = ухо 1. орган чула слуха код човека и животиња; његов спољни део; спољно, вањско ~, средње