увре́бати
увребати
Лема
увребати
Извор
том 6, стр. 398, редослед 13
- 1.
вребајући ухватити, уловити.
— Ух, да ми га је где увребати, размрско̂ бих га.
Сјутрадан је ноћу увребају пси.
Увребао сам те и не пуштам те.
- 2.
испитивањем, извиђањем сазнати, докучити.
— Што се мене тиче, нећете ништа увребати.
Фразе
~ згоду (прилику, тренутак, час) наћи, улучити погодну прилику, погодно време за што. — Кад увребамо прилику треба одједном сви да кренемо. Лал. у̏вреда ж(ек. и ијек.) 1. а. речи, поступак којима се некоме наноси неправда, бол, срамота, којима се погађа нечије достојанство. — Леону и Беатричи ... бароница баца најбестидније увреде у лице. Богдан. Он је ... тешко трпио ... од увреде којУ му је нанијела жена. Крањч. Ст. б. осећање изазвано таквим речима, поступком, љага. — Нити ћу да ступим икад у ред који, док увреду најпре нисам добро спрао. Дим. Повјереник се не осврће на Јосу ... А Јоси се подигла увреДа. Кал. 2. позледа, повреда ране.
~ части изјава, поступак којим се погађа нечија част, углед.
Изворни текст (OCR)
увре́бати, у̀вре̄ба̄м сврш. 1. вребајући ухватити, уловити. — Ух, да ми га је где увребати, размрско̂ бих га. Кост. Л. Сјутрадан је ноћу увребају пси. Матош. Увребао сам те и не пуштам те. Бен. 2. испитивањем, извиђањем сазнати, докучити. — Што се мене тиче, нећете ништа увребати. Л-К.