Одредница

уврѐдилац

мтом 6, стр. 398

уврѐдилац

увредилац

Лема

увредилац

Извор

том 6, стр. 398, редослед 14

  1. (ек. и ијек.) онај који је некоме нанео увреду.

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Прашта безусловно, не чекајући реакцију увредиоца. Сек. Ако је тко ... дао повод другоме да rа увриједи, увредилац се може ослободити казне.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
уврѐдилац, -иоца м (ек. и ијек.) онај који је некоме нанео увреду. — Прашта безусловно, не чекајући реакцију увредиоца. Сек. Ако је тко ... дао повод другоме да rа увриједи, увредилац се може ослободити казне. Крл.