уврѐдљиво̄ст
увредљивост
Лема
увредљивост
Извор
том 6, стр. 399, редослед 2
- 1.
особина онога што је увредљиво, што вређа.
— Она погрда је давно изгубила своју првобитну увредљивост.
- 2.
особина онога који је осетљив на увреду, који се лако вређа.
— Јовану се жалио са увредљивошћу и слободом кој никада пред другим ... није имао. Вуј. .у̀вре̄ђен, -а, -о, ијек. у̀вријеђен
- 1.
трп. прид. од увредити (се).
- 2.
презрен, потцењен.
— Њезине горке ријечи ... не бијаху ино него жуч увријеђене њезине љубави.
- 3.
који изражава увређеност.
— Споро, и са неким увређеним једом, увиђам да Змај нимало не хаје за моје ћуди.
- 4.
(у именичкој служби) онај који је претрпео увреду, понижење.
— Отишао је у шуму
— у то једино прибежиште потиштених и увређених!
Изворни текст (OCR)
уврѐдљиво̄ст, -ости ж 1. особина онога што је увредљиво, што вређа. — Она погрда је давно изгубила своју првобитну увредљивост. Пав. 2. особина онога који је осетљив на увреду, који се лако вређа. — Јовану се жалио са увредљивошћу и слободом кој никада пред другим ... није имао. Вуј. .у̀вре̄ђен, -а, -о, ијек. у̀вријеђен 1. трп. прид. од увредити (се). 2. презрен, потцењен. — Њезине горке ријечи ... не бијаху ино него жуч увријеђене њезине љубави. Том. 3. који изражава увређеност. — Споро, и са неким увређеним једом, увиђам да Змај нимало не хаје за моје ћуди. Леск. М. 4. (у именичкој служби) онај који је претрпео увреду, понижење. — Отишао је у шуму — у то једино прибежиште потиштених и увређених! Дом.