уврежи́вати
увреживати
Лема
увреживати
Извор
том 6, стр. 399, редослед 9
- —
= уврежавати се.
— Много се боље и снажније уврежује у памет сне оно што нам је сада на памети. Вил. јѐжити се, сврш. а. пустити врежу, раширити се чврсто прионувши као врежа, укоренити се.
— Ступ се не макну, јер му је жив коријен био дубоко увријежен у земљи.
б. фиг. учврстити се, дубоко продрети, примити се, узети маха.
— У Давилу је била уврежена неискоренљива заблуда да има неких свесних духовних радња које воде човека ка поезији.
Имао је у себи клицу онога значаја, која се обично ... у каснијој доби у срцу увријежи.
Изворни текст (OCR)
уврежи́вати се, -ѐжује̄м се несврш. = уврежавати се. — Много се боље и снажније уврежује у памет сне оно што нам је сада на памети. Вил. јѐжити се, сврш. а. пустити врежу, раширити се чврсто прионувши као врежа, укоренити се. — Ступ се не макну, јер му је жив коријен био дубоко увријежен у земљи. Шен. б. фиг. учврстити се, дубоко продрети, примити се, узети маха. — У Давилу је била уврежена неискоренљива заблуда да има неких свесних духовних радња које воде човека ка поезији. Андр. И. Имао је у себи клицу онога значаја, која се обично ... у каснијој доби у срцу увријежи. Коз. Ј.