уга́сити
угасити
Лема
угасити
Извор
том 6, стр. 404, редослед 15
- 1.
учинити да нешто престане да гори или светли, утрнути.
— Леже у кревет, угаси свећу и покри се.
- 2.а.
фиг. спречити да се нешто (неко осећање) развије, угушити, сузбити.
— Да бих угасио у њој и најмању сумњу ... рекнем јој... Лаз. Л.Да ага знаде шта га чека ... попијевкеонби угасио!
б.смирити, стишати (гнев, бес, јарост).
— Чим да заплаши његово свирепо срце ... угаси бес и приведе смирењу. Ћос.
- 2.д.
Онај ти неће гњева угасити. М-И.
- 2.в.
(дах, осмех) задржати дах, престати дисати, осмехивати се.
— (на се подиже на прсте, угаси дисање.
Везир је угасио свој осмејак.
- 3.а.
уништити.
— Ми морамо ... угасити свако њемачко огњиште отпора на Балкану.
- 3.б.
убити, усмртити, одузети живот.
— Мале ранице, а угасе човека као да је свећица.
Пушка, која га је прије неколико минута могла угасити ... смиловала се његовом животу.
Тко је тај, који ме љуби толико, да за мој ће живот свој живот уrасит?
- 4.
зло проћи, пропасти.
colloquial— Рањен сам пет пута смртно, али сам овај пут дибидуз угасио!
крсну свећУ (славУ, кућУ, лозу, огњиште, род, племе) а) (коме) затрти, истребити нечију породицу, род, племе; б) учинити да неко остане без потомства, оставити без наследника; ~ мотор искључити мотор из рада.
Фразе
~ жеђ узимањем воде или какве друге течности утолити осећај жеђи; ~ креч прелитиживикреч (водом ради добивања гашеног креча); ~ (коме) свећу уништити, упропастити кога. — Гарсија је угасио свећу много вештијима но што си ти.
угасила му се свећа а) пропао је, с њим је готово; б) остао је без мушког порода.
Пододреднице
1. а. престати горети, светлети. — Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси. Вес. Сијалица се угасила. Рист. фиг. Суђено је тако да све се оно лијепо у срцУ, што једном само у животу сине, угаси. Огр. б. изгубити живост, сјај, боју, потамнети; ослабити, изгубити снагу, јачину. — Усне му се обесиле, поглед напола угасио. Цар Е. Лијепе слике се угасиле од леденог даха. Кал. 2. а. престати постојати, нестати, изгубити се. — Наш је живаљ преовладао нарочито око половине ХVI века, кад се мађарска општина сасвим угасила. Петр. В. Угасила се свака успомена. Наз. Угаси се свирка, вика и пијанка. Кош. Нешто се смијех угасио. Кал. Шта би било кад бисмо ... растурили одред? ... борба би се угасила. Ћос. Д. б. умрети. — Угасише се у једном бурном моменту отац и син. Сек. Њен живот угасио се прије почетка безазлене операције. Чије ово плеће те га гледам? Њеrова се кућа угасила. Њег. Хтео је ... да се блаrородно племе ... с њиме угаси. Петр. В
Изворни текст (OCR)
уга́сити, у̀га̄сӣм сврш. 1. учинити да нешто престане да гори или светли, утрнути. — Леже у кревет, угаси свећу и покри се. Лаз. Л. 2. фиг. а. спречити да се нешто (неко осећање) развије, угушити, сузбити. — Да бих угасио у њој и најмању сумњу ... рекнем јој... Лаз. Л.Да ага знаде шта га чека ... попијевкеонби угасио! Ботић. б.смирити, стишати (гнев, бес, јарост). — Чим да заплаши његово свирепо срце ... угаси бес и приведе смирењу. Ћос. Д. Онај ти неће гњева угасити. М-И. в. (дах, осмех) задржати дах, престати дисати, осмехивати се. — (на се подиже на прсте, угаси дисање. Божић. Везир је угасио свој осмејак. Андр. И. 3. а. уништити. — Ми морамо ... угасити свако њемачко огњиште отпора на Балкану. Зог. б. убити, усмртити, одузети живот. — Мале ранице, а угасе човека као да је свећица. Сек. Пушка, која га је прије неколико минута могла угасити ... смиловала се његовом животу. Лал. Тко је тај, који ме љуби толико, да за мој ће живот свој живот уrасит? Цес. Д. 4. разг. зло проћи, пропасти. — Рањен сам пет пута смртно, али сам овај пут дибидуз угасио! Вин.