у̏гла̄

угла

Стална адреса

Лема

угла

Извор

том 6, стр. 407, редослед 4

1.
прил. гласно, наглас.
прил. — прилог
— Умало углас што не поче да рида.
Станк.
2.
сви одједном (говорити, викати).
— Не сви углас
— само један нека говори. Вучо. »Да, да« завикаше сва дјеца углас.
Креш.

Изворни текст (OCR)

у̏гла̄ с прил. 1. гласно, наглас. — Умало углас што не поче да рида. Станк. 2. сви одједном (говорити, викати). — Не сви углас — само један нека говори. Вучо. »Да, да« завикаше сва дјеца углас. Креш.