у̀годница

угодница

Лема

угодница

Извор

том 6, стр. 413, редослед 5

1.
жена угодник, праведница, светитељка.
— Ту мора бити помоћницом чиста дјевица, божја угодница.
Шен.
2.
она која угађа некоме, која пружа задовољства.
— Турским страсма угоднице биле!
Јакш. Ђ.
Стигоше у крчму угодницу.
Креш.

Изворни текст (OCR)

у̀годница ж 1. жена угодник, праведница, светитељка. — Ту мора бити помоћницом чиста дјевица, божја угодница. Шен. 2. она која угађа некоме, која пружа задовољства. — Турским страсма угоднице биле! Јакш. Ђ. Стигоше у крчму угодницу. Креш.