угу́рати
угурати
Лема
угурати
Извор
том 6, стр. 417, редослед 8
- 1.
гурајући утерати, убацити; утурити, утиснути, тутнути.
— Угура келнера као какву играчку натраг у кавану.
Угура кључ с вањске стране.
Угураше јој у руке неки метални новац.
- 2.
протежирајући наместити на добро место, израдити службу некоме.
— Могао би ... угурати га у Скупштину.
Пододреднице
1. а. тискајући се, пробијајући се кроз гомилу ући: ~ у трамвај. б. с напором, једва навући тесну одећу. — Иза тоr се ... с тешком муком угура у груби капут. Креш. 2. заузети добро место, добити добру службу; доћи негде непожељан, утрпати се. — Толико тих разних конзулата и посланстава ... зар није умео ... да се ... пробије и угура. Каш. Како си се ти угурао у штаб? Крањч. Стј.; Деан. Рј. угури́вати (се), -у̀рује̄м (се) несврш. = угуравати (се)
Изворни текст (OCR)
угу́рати, у̀гӯра̄м сврш. 1. гурајући утерати, убацити; утурити, утиснути, тутнути. — Угура келнера као какву играчку натраг у кавану. Донч. Угура кључ с вањске стране. Бег. Угураше јој у руке неки метални новац. Јевт. 2. протежирајући наместити на добро место, израдити службу некоме. — Могао би ... угурати га у Скупштину. Каш.