Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

угу́шити

сврштом 6, стр. 418

угу́шити

угушити

Лема

угушити

Извор

том 6, стр. 418, редослед 1

  1. 1.а.

    усмртити отровним гасом уморити стежући за гушу, задавити.

    — Мајку ... брата ... и сестре одвели су Немци ... и угушили у душегупкама. Дед.
  2. 1.в.

    фиг. Угушила сам своје жудње као чедоморка свој пород. Бег.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 1.б.

    онемогућити развој, растење, лишити неопходних услова за одржање.

    — фиr. Могли би барбари ... угушити клице посијане од кршћанских мученика.
    Наз.
  4. 1.в.

    пригушити, ућуткати. —Угуши јој цјеловима крик на престрављеној усни. Мих.

  5. 2.

    угасити(ватру).

    — Сељаци притрче и колцима угуше ватру.
    Брл.
  6. 3.

    обуздати, укротити, умирити (јако осећање, узбуђење).

    — Силио се да угуши своју зловољV.
    Кум.
  7. 4.а.

    савладати, сломити.

    — Брзо је дошла једна војна буна ... коју је Вучић ... угушио.
    Гавр.
    Црква је организирала војничке походе ... И покрет крваво угушила. Ант.
  8. 1.б.

    забранити, укинути, обуставити: ~ јавну реч.

    — Полиција је угушила њихов ... лист »Ослобођење«.
    Јов. С.

Пододреднице

~ се

1. умрети због онемогућеног дисања или удисања отровног плина утопити се, удавити се. — Да није кроз њих снежне сметове вирила ... цев од ... вентилатора, заточник би се у рупи угушио. Петр. М. Нека ... се сви непријатељи угуше у властитој крви. Јонке. 2. а. изгубити дах, загрцнути се, задавити се (залогајем, гутљајем, од грча у грлу при јаком узбуђењу и сл.). — Вели да би се угушио у трганцима. Берт. Иконија да се угуши од суза. Лаз. Л. б. прекинути се, замукнути (о гласу, речи). — Ријеч му се угуши у грлу. Кум. Уздрхтала је], пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу. Мил. В. у̑д м (мн. у́дови и у̑ди) (ретко ж) а. заједнички назив за руке и ноге као органе кретања у човека (у животиња ноге). — lе могаше ниједним удом маћИ. Вес. Извукла је из постеље своје климаве уде. Креш. б. део тела; део неке целине уопште. — На својУ верну он је стиска груд не ћутећ где јој свака дрхће уд. Радич. Нисам још никад видио витешку књигу која би приказивала потпуну целину приче са свим удовима. Вел. в. полни орган. Рј. А. у̑д2, у́да, у́до в. худ

умрети због онемогућеног дисања или удисања отровног плина утопити се, удавити се.изгубити дах, загрцнути се, задавити се (залогајем, гутљајем, од грча у грлу при јаком узбуђењу и сл.).прекинути се, замукнути (о гласу, речи).у̑д м (мн. у́дови и у̑ди) (ретко ж)заједнички назив за руке и ноге као органе кретања у човека (у животиња ноге).део тела; део неке целине уопште.полни орган. Рј.у̑д2, у́да, у́дохуд
Изворни текст (OCR)
угу́шити, у̀гӯшӣм сврш. 1. а. усмртити отровним гасом уморити стежући за гушу, задавити. — Мајку ... брата ... и сестре одвели су Немци ... и угушили у душегупкама. Дед. В. фиг. Угушила сам своје жудње као чедоморка свој пород. Бег. б. онемогућити развој, растење, лишити неопходних услова за одржање. — фиr. Могли би барбари ... угушити клице посијане од кршћанских мученика. Наз. в. пригушити, ућуткати. —Угуши јој цјеловима крик на престрављеној усни. Мих. 2. угасити(ватру). — Сељаци притрче и колцима угуше ватру. Брл. 3. обуздати, укротити, умирити (јако осећање, узбуђење). — Силио се да угуши своју зловољV. Кум. 4. а. савладати, сломити. — Брзо је дошла једна војна буна ... коју је Вучић ... угушио. Гавр. Црква је организирала војничке походе ... И покрет крваво угушила. Ант. 1. б. забранити, укинути, обуставити: ~ јавну реч. — Полиција је угушила њихов ... лист »Ослобођење«. Јов. С.