Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏гњио

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 411

у̏гњио

угњио

Стална адреса

Лема

угњио

Извор

том 6, стр. 411, редослед 22

  1. 1.

    прид. од угњити

    прид. — придев
  2. 2.

    који је у распадању од трулежи, сатруо; који заудара на труљење, на трулеж.

    — Мири опало лишће ... полутруло слатким, уГЊИлИМ запаХОм.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
у̏гњио, -ила, -ило 1. р. прид. од угњити. 2. који је у распадању од трулежи, сатруо; који заудара на труљење, на трулеж. — Мири опало лишће ... полутруло слатким, уГЊИлИМ запаХОм. Сим.