уда́љити
удаљити
Лема
удаљити
Извор
том 6, стр. 419, редослед 11
- 1.
уклонити, одстранити; отерати.
— Хтела је одмах удаљити га сасвим од себе.
Послије тога писма удаљи од себе Францускињу.
- 2.
отпустити; искључити, истерати, избацити: ~ из службе, ~ из школе.
— Цело село знало је да је Слепи удаљен из организације, да је под казном.
Фразе
удаљити се од истине еуф. не говорити истину, лагати. уда́нити се, у̀да̄нӣ се сврш. необ. разданити се; фиг. разведрити се, поправити се. — Мирку се расположење сасвим удани.
Пододреднице
1. а. отићи, уклонити се; одмаћи се, одвојити се. — Рече ... и удаљи се са неким значајним осмехом. Ранк. Није смио да се удаљи од пожућелог манускрипта. Бег. б. отићи далеко, изгубити се у даљини. — Удаљисмо се од шуме већ веле. Комб. Кад се пуцњава сасвим удаљи и утиша, Мирјана се помаче. Ћоп. 2. скренути с предмета о коме је реч, прећи на излагање о другим стварима: ~ од теме, ~ од предмета разговора. 3. не бити више присан, близак с неким, постати далек, туђ према некоме, отуђити се. — Како сам се ја удаљио од матере. Не2. Био је близак ... покрету, али се у Војној академији удаљио од нас. Чол. 4. стећи друкчије одлике томом развоја, еволуирати. — Од основног праоблика особито су се удаљили удови коња. НЕ
Изворни текст (OCR)
уда́љити, у̀да̄љӣм сврш. 1. уклонити, одстранити; отерати. — Хтела је одмах удаљити га сасвим од себе. Ранк. Послије тога писма удаљи од себе Францускињу. Крањч. Стј. 2. отпустити; искључити, истерати, избацити: ~ из службе, ~ из школе. — Цело село знало је да је Слепи удаљен из организације, да је под казном. Поп. Ј.