Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀де̄лнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 424

у̀де̄лнӣ

уделни

Лема

уделни

Извор

том 6, стр. 424, редослед 22

  1. 1.

    ијек. у̀дје̄лнӣ (ретко ек.) 1. који има удела. Прав.

    ијек. — ијекавскиек. — екавскиправ. — правопис
  2. 2.

    рус. обласни.

    рус. — руски
    — У ХIII ст. било је око шездесет уделних кнежевина.
    Пов. 2
Изворни текст (OCR)
у̀де̄лнӣ, -а̄, -о̄, ијек. у̀дје̄лнӣ (ретко ек.) 1. који има удела. Прав. 2. рус. обласни. — У ХIII ст. било је око шездесет уделних кнежевина. Пов. 2.