удивља́ва̄ње
удивљавање
Лема
удивљавање
Извор
том 6, стр. 426, редослед 11
- —
гл. им. од удивљавати (се) и уч. према удивити (се).
удивља́вати (се), -ѝвља̄ва̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
удивља́ва̄ње с гл. им. од удивљавати (се). удивља́вати (се), -ѝвља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према удивити (се).