удо̀мити

удомити

Лема

удомити

Извор

том 6, стр. 429, редослед 13

—
дати кћер, сестру, девојку у туђ дом, удати.
— Једну је кћер удомио.
Вес.
Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Сек. чв

Пододреднице

~ се

1. удајом ући у туђ дом, удати се. —Нека се кћерка јединица удоми у Вицкову Кућу. Новак. Девојка је на удају, па нека се удоми. Глиш. 2. стећи дом, кућу и имање, окућити се, обезбедити се за даљи живот. — Удомио се напокон, закупио нешто земЉЂе. Леск. Ј. Време је] ... да се негде удомим, ... да усталим себи Хлеб. Пол. 196б3. Већ се некако смјестио, удомио. Пав. 3. почети се осећати домаћим, одомаћити се; навићи се. — Осјећао сам да се већ удомио у соби. Шег

удајом ући у туђ дом, удати се. —Нека се кћерка јединица удоми у Вицкову Кућу. Новак. Девојка је на удају, па нека се удоми. Глиш.стећи дом, кућу и имање, окућити се, обезбедити се за даљи живот.почети се осећати домаћим, одомаћити се; навићи се.

Изворни текст (OCR)

удо̀мити, у̀домӣм сврш. дати кћер, сестру, девојку у туђ дом, удати. — Једну је кћер удомио. Вес. Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Сек. чв