Одредница

у̀жутнути

сврштом 6, стр. 436

у̀жутнути

ужутнути QA: medium

Лема

ужутнути

Извор

том 6, стр. 436, редослед 8

  1. в. ужутети.

    — Болест се познаје по томе што ужутне лишће. Тод. уз (испред пискавих, понекад и шуштавих сугласника: уза; испред енклитика: у̏за̄) предл. с ак. показује 1.
  2. а.

    правац кретања навише, нагоре, узводно: ~ дрво, ~ реку, уза стубе и сл.

    сл. — слично
    — Казала им да потеку Vз Космај.
    Нед.
    Обје жене ... погледале уз варош да ли не иду.
    Бег.
  3. б.

    кретање од ближе тачке према даљој.

    — Шетао би Vз собу низ собу.
    Ћор.
    2.
  4. а.

    правац кретања или место мировања сасвим блиско нечему: дуж; поред, при, крај.

    — Пође тетурајући уз куће Петр.
  5. в.

    В. Један уз другог стоји. М-И. Столичица стајаше уза саму пећ. Вес.

    в. — (после броја) век
  6. б.

    место непосредно поред онога што име у акузативу значи: за.

    — Сједе с људима чак уза сто
    Наз.
    3. заједницу: са; са собом.
    — Мислим да су сељаци уз нас.
    Поп. Ј.
    Хтио би нешто ново, а веже се уз старо.
    Марј. М.
    Био сам уз покојног артенију момак.
    Коч.
    Кладе се ко има више новаца уза се. Петр.
  7. в.

    В. 4. временско одређивање неке радње, збивања; у доба, за време.

    в. — (после броја) век
    — Прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд.
    Глиш.
    Јакова сам родила уз госпојински пост.
    Сим.
    5.
  8. а.

    околности које прате неку глаголску радњу, прилике у којима се нешто ради или дешава.

    — Брод је пловио тихо уз лаки поветарац.
    Грол
    Људи се уз вино и гозбу развеселе. КХ 193б. Уз пуцкарање свеће која догореваше ... заспао би.
    Срем.
    Пристао је но знадете ли уз који Услов?
    Крањч. Стј
  9. б.

    начин и услов остварења неке глагољске радње: по.

    — Имамо налог да ово доставимо уз сваку цијену.
    Јонке
    6. додава̀ње: поред.
    — Уз оштро око имају и добар укус.
    Финк
    7. допуштање: и поред.
    — Уза све поштовање ... ваља овде опазити ...
    Нех.
    Уза све молбе Денисова, да се Ростов не мијеша у ту ствар, пристане Ростов.
    Крањч. Стј
    8. тешње повезивање, ближи прилаз чему: на.
    — Ти би могао живље прионути уз посао.
    Креш.
    ру ду прилећи пристати на нешто, помирити се са извесном ситуацијом. уз- (пред безвучним сугласником ус-) као предметак у глаголским сложеницама 1. означава 1. правац кретања одоздо навише; натраг, поново и сл.: узјахати, успузати се, Успети се, устукнути, узмаћи, узвратити и др.
  10. 2.

    почетак (обично буран, жсив) какве глаголске радње или почетну свршеност: Узходатисе,устумарати се, устрептати, узбунити се и др. П. служи за образовање перфективног презента (од трајних глагола) са значењем футура егзактног: ако (кад) узмогнем, успиШем, усхтем и сЛ.

Фразе

~ брк, ~ инат упркос; ~ длаку (ићи коме) чинити насупрот нечијој вољи, жељи, пркосити некоме; ра ме ~ р аме заједнички; ићи ~ нос в. уз нос (изр.); ~ реч за време говора, док је била реч, узгредно;
Изворни текст (OCR)
х у̀жутнути, -не̄м сврш. в. ужутети. — Болест се познаје по томе што ужутне лишће. Тод. уз (испред пискавих, понекад и шуштавих сугласника: уза; испред енклитика: у̏за̄) предл. с ак. показује 1. а. правац кретања навише, нагоре, узводно: ~ дрво, ~ реку, уза стубе и сл. — Казала им да потеку Vз Космај. Нед. Обје жене ... погледале уз варош да ли не иду. Бег. б. кретање од ближе тачке према даљој. — Шетао би Vз собу низ собу. Ћор. 2. а. правац кретања или место мировања сасвим блиско нечему: дуж; поред, при, крај. — Пође тетурајући уз куће Петр. В. Један уз другог стоји. М-И. Столичица стајаше уза саму пећ. Вес. б. место непосредно поред онога што име у акузативу значи: за. — Сједе с људима чак уза сто Наз. 3. заједницу: са; са собом. — Мислим да су сељаци уз нас. Поп. Ј. Хтио би нешто ново, а веже се уз старо. Марј. М. Био сам уз покојног артенију момак. Коч. Кладе се ко има више новаца уза се. Петр. В. 4. временско одређивање неке радње, збивања; у доба, за време. — Прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд. Глиш. Јакова сам родила уз госпојински пост. Сим. 5. а. околности које прате неку глаголску радњу, прилике у којима се нешто ради или дешава. — Брод је пловио тихо уз лаки поветарац. Грол. Људи се уз вино и гозбу развеселе. КХ 193б. Уз пуцкарање свеће која догореваше ... заспао би. Срем. Пристао је но знадете ли уз који Услов? Крањч. Стј. б. начин и услов остварења неке глагољске радње: по. — Имамо налог да ово доставимо уз сваку цијену. Јонке. 6. додава̀ње: поред. — Уз оштро око имају и добар укус. Финк. 7. допуштање: и поред. — Уза све поштовање ... ваља овде опазити ... Нех. Уза све молбе Денисова, да се Ростов не мијеша у ту ствар, пристане Ростов. Крањч. Стј. 8. тешње повезивање, ближи прилаз чему: на. — Ти би могао живље прионути уз посао. Креш.