Одредница

њу́шка

жтом 3, стр. 830

њу́шка

њушка

Стална адреса

Лема

њушка

Варијанте

њу̑шка

Извор

том 3, стр. 830, редослед 23

  1. 1.

    (дат. -шци; ген мн. -шкӣ) продужени део животињске главе с носом и устима, губица.

    дат. — дативмн. — множинас — средњи род
    — Над главом нам је њушка Малога Медвједа.
    Вел.
  2. 2.

    лице у човека, посебно уста и нос.

    pejorative
    — Бријао је разна лица, а и бележничке и жандарске њушке.
    Поп. Ј.
    Тури своју њушку у министрове списе.
    Маш.
  3. 3.

    погрд. којекаква особа, индивидуа; гад, ништавило.

    погрд. — погрдно
    — Југославију су преплавиле фашистичке њушке разних боја.
    Поп. Ј.
    И још се усуђује назвати његовим пријатељем ова дрска њушка.
    Сим.
  4. 4.

    вршак тучка у цвета.

    botany
    бот. — ботаника
    — Раширио је цвијет пет великих бијелих латица и пружио увис тучкову њушку.
    Наз.

Фразе

дати по њушци ударити по лицу завезати, притворити њушку ућутати, умукнути.
Изворни текст (OCR)
њу́шка и њу̑шка ж (дат. -шци; ген. мн. -шкӣ) 1. продужени део животињске главе с носом и устима, губица. — фиг. Над главом нам је њушка Малога Медвједа. Вел. 2. пеј. лице у човека, посебно уста и нос. — Бријао је разна лица, а и бележничке и жандарске њушке. Поп. Ј. фиг. Тури своју њушку у министрове списе. Маш. 3. погрд. којекаква особа, индивидуа; гад, ништавило. — Југославију су преплавиле фашистичке њушке разних боја. Поп. Ј. И још се усуђује назвати његовим пријатељем ова дрска њушка. Сим. 4. бот. вршак тучка у цвета. — Раширио је цвијет пет великих бијелих латица и пружио увис тучкову њушку. Наз.