Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ћу̀дљив

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 364

ћу̀дљив

ћудљив

Стална адреса

Лема

ћудљив

Извор

том 6, стр. 364, редослед 9

  1. 1.

    који је настране, променљиве ћуди,несталан, хировит,каприциозан, чудан, особен.

    — Да је удес ћудљив, видимо сваки
    Дан.
    Јурк. Прегибао се и понижавао пред једним ћудљивим, осионим, обесним деспотом.
    Прод.
    Ћудљивопролећејепрошло. ВУС 1972.
  2. 2.а.

    (о коњу) јогунаст, тврдоглав.

    — Вежбајући се за трку, Николић је јахао неког ћудљивог коња који никако није хтео да прескочи једну баријеру. Пол. 1958.
  3. 2.б.

    плашљив. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
ћу̀дљив, -а, -о 1. који је настране, променљиве ћуди,несталан, хировит,каприциозан, чудан, особен. — Да је удес ћудљив, видимо сваки дан. Јурк. Прегибао се и понижавао пред једним ћудљивим, осионим, обесним деспотом. Прод. Ћудљивопролећејепрошло. ВУС 1972. 2. а. (о коњу) јогунаст, тврдоглав. — Вежбајући се за трку, Николић је јахао неког ћудљивог коња који никако није хтео да прескочи једну баријеру. Пол. 1958. б. плашљив. Вук Рј.