ћу́тати

ћутати

Лема

ћутати

Извор

том 6, стр. 367, редослед 34

1.а.
не говорити, уздржавати се од говора, причања, мучати, шутети.
— Марко је ћутао и слушао.
Бег.
У животу свакога човека има мутних места, о којима његово сећање понајвише ћути или само стегнуто говори.
Андр. И.
1.б.
(што) необ. прећуткивати нешто, не износити на јавност, не одавати (тајну).
необ. — необично
— Неку годину касније разумео је зашто је ћутао њихову тајну.
Ћос. Д.
2.а.
фиг. бити тих, миран, нем, не давати од себе гласа, звука, шума.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ћути мрка шума борова у тами, и природа цела ћути.
Рак.
Око мене ћуте књиге, ћути стари намештај и ћуте пожутели зидови. Петр.
2.б.
бити неактиван, не предузимати никакве акције, мировати.
— Мада Енглези још увек ћуте, Совјетска армија слама ... немачку оружану силу.
Јак.

Фразе

~ као заливен (као мула, као пањ, као риба) упорно и дуго ћутати.

Изворни текст (OCR)

ћу́тати, -тӣм несврш. 1. а. не говорити, уздржавати се од говора, причања, мучати, шутети. — Марко је ћутао и слушао. Бег. фиг. У животу свакога човека има мутних места, о којима његово сећање понајвише ћути или само стегнуто говори. Андр. И. б. (што) необ. прећуткивати нешто, не износити на јавност, не одавати (тајну). — Неку годину касније разумео је зашто је ћутао њихову тајну. Ћос. Д. 2. фиг. а. бити тих, миран, нем, не давати од себе гласа, звука, шума. — Ћути мрка шума борова у тами, и природа цела ћути. Рак. Око мене ћуте књиге, ћути стари намештај и ћуте пожутели зидови. Петр. В. б. бити неактиван, не предузимати никакве акције, мировати. — Мада Енглези још увек ћуте, Совјетска армија слама ... немачку оружану силу. Јак.