Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Вла̏х

мтом 1, стр. 394

Вла̏х

Влах

Лема

Влах

Извор

том 1, стр. 394, редослед 32

  1. 1.

    (вок. Вла̏ше; мн. Вла̏си, ген Вла̑ха̄) човек из Влашке.

    вок. — вокативмн. — множина
  2. 2.

    Румун.

  3. 3.а.

    (влах) сељак као човек нижег социјалног положаја према грађанину (у залеђу поморских градова у Далмацији).

    folk
    нар. — народски
  4. 3.б.

    сваки сељак на копну (за становнике далматинских отока, острва).

  5. 3.в.

    становник Босне и Херцеговине који није муслиман (за муслимане).

    — Влах, тако зову Турци Илире грчкога и римскога исповиједања.
    Маж. М.
  6. 3.г.

    припадник православне вере на подручју бивше Аустро-Угарске. Вук Рј.

Фразе

измесити кога као ~ питу нар. избити, измлатити ; да се Власи не сете да се прикрије право стање.
Изворни текст (OCR)
Вла̏х м (вок. Вла̏ше; мн. Вла̏си, ген. Вла̑ха̄) 1. човек из Влашке. 2. Румун. 3. (влах) нар. а. сељак као човек нижег социјалног положаја према грађанину (у залеђу поморских градова у Далмацији). б. сваки сељак на копну (за становнике далматинских отока, острва). в. становник Босне и Херцеговине који није муслиман (за муслимане). — Влах, тако зову Турци Илире грчкога и римскога исповиједања. Маж. М. Г. припадник православне вере на подручју бивше Аустро-Угарске. Вук Рј.