Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Гуа́но

стом 1, стр. 583

Гуа́но

Гуано QA: medium

Стална адреса

Лема

Гуано

Извор

том 1, стр. 583, редослед 25

  1. —

    ШШ. = гвано -губ суфикс који у сложеницама показује да је појам на који се сложеница односи састављен од толико делова колико је означено основом или да је толико пута увећан; исп. -струк: двогуб, трогуб, четворогуб, вишегуб итд. гу̏ба1ж ар. 1. опасна кожна болест, лепра. —Учини му се да га однекле изнутра почиње да нагриза и по њему се шири и пустоши га мртвачка, ружна и неподношпљива губа. Ћоп. 2. фиг. а. поквареност; неваљалство.

    medicinearchaic
    исп. — испоредиитд. — и тако даљеар. — арапскимед. — медицинафиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Калуђер ... изгледаше богобојажљив и кротак, али под благим ријечима пун губе и лукавства.
    Љуб.
    Све ћемо отрести своје подлости, губе, гријехе.
    Наз.
    б. погрд. лош, покварен, лукав човек.
    — Губа једна, каматник.
    Мат.
    Тријебимо губу из торине!
    Њег.
    3. бот. гљива на дрвету, труд за кресање; оболело задебљање.
    — Позната је букова губа (polvporus tonentarius), од које су некоћ правили губу (труд) за кресање ватре.
    Бот.
    Малиш стајаше на мјесту, прираштен уз дебло као губа.
    Гор.
    4. вет. шуга (на домаћим животињама).
    — Губа вас поморила! (клетва козама). Н. посл.
    Вук

Фразе

~ те изела (разгубала) нар. од губе се распадао (речи грдње у љутини).
Изворни текст (OCR)
Гуа́но с ШШ. = гвано. -губ заст. суфикс који у сложеницама показује да је појам на који се сложеница односи састављен од толико делова колико је означено основом или да је толико пута увећан; исп. -струк: двогуб, трогуб, четворогуб, вишегуб итд. гу̏ба1ж ар. 1. мед. опасна кожна болест, лепра. —Учини му се да га однекле изнутра почиње да нагриза и по њему се шири и пустоши га мртвачка, ружна и неподношпљива губа. Ћоп. 2. фиг. а. поквареност; неваљалство. — Калуђер ... изгледаше богобојажљив и кротак, али под благим ријечима пун губе и лукавства. Љуб. Све ћемо отрести своје подлости, губе, гријехе. Наз. б. погрд. лош, покварен, лукав човек. — Губа једна, каматник. Мат. Тријебимо губу из торине! Њег. 3. бот. гљива на дрвету, труд за кресање; оболело задебљање. — Позната је букова губа (polvporus tonentarius), од које су некоћ правили губу (труд) за кресање ватре. Бот. Малиш стајаше на мјесту, прираштен уз дебло као губа. Гор. 4. вет. шуга (на домаћим животињама). — Губа вас поморила! (клетва козама). Н. посл. Вук.