Кра́њчић
Крањчић
Лема
Крањчић
Извор
том 3, стр. 33, редослед 7
- 1.
дем. од Крањац.
- 2.
(крањчић) дем. од крањац.
— Сељаци су се на сваком кораку ругали »крањчићу«, како су га подругљиво звали гдје је био католик.
Изворни текст (OCR)
Кра́њчић м 1. дем. од Крањац. 2. (крањчић) дем. од крањац. — Сељаци су се на сваком кораку ругали »крањчићу«, како су га подругљиво звали гдје је био католик. Тур.