Нечији

Нечији узвик узлете високо изнад положитог млинско крова као узвитлана нит паучине. Моск. фиг. Није дуго трајало и ево већ се прорјеђУју нити кише, та̑ње̄ се и кидају. Бен. И њен пољубац се упи у сан мој, од златних нита што се плео. Шант. 2. веза, спојница. — Прекину Сократ готово све нити између човјека, земље и богова. Наз. Хиљадама нити везан је за буржоаски поредак. Бошк. Свега сам старог отпадник, а нита ни једног није што чем новом жуди. Марк. Д. 3. а. непрекинут ток чега; смисаона веза, континуитет нечега што тече, што се развија, ниже. — Вино силно шумјело у можданима попут олује, те је изгубио нит мишљења. Ков. А. Често је било да слушајући изгуби нит младићевог причања. Андр. И. Психолошки је сасвим разумљиво ... да је пјесник слиједио логичку нит доrађаја. Водн. б. основа чега, главна мисао. — Али ћемо се морати потрудити и иначе да из ових окићених прича извучемо реалну нит. Божић. Оне безначајне појединости главни предмет често сасвим затрпавају, и у највећој мери отежавају да читалац главну нит расправљања држи у рукама. ЛМС 1951. 4. а. мн. мрежа. — Кад једном баце око на вас и сплету вас у своје нити, не знаш како ћеш се исплести. Креш. Тишина, пролазност и вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити. Бој. б. основни елеменат који што покреће, на коме се што заснива. — Једно јединствено партијско руководство ... било би у стању да ... повеже све нити илегалног партијско организма. Марј. Ј. Како ли је лако наћи нити тајнама све те младежи! Крањч. Стј. в. саставни део, делић, елеменат чега. — Нит по нит, истина се извлачила из црних чељусти телефонског апарата. Ћос. Б. 5. мн. део ткачког разбоја. — Платно јој се ткати не могаше ... нови нити жице потргали. НПХ.