Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Ту̀рчин

мтом 6, стр. 343

Ту̀рчин

Турчин

Стална адреса

Лема

Турчин

Извор

том 6, стр. 343, редослед 14

  1. 1.

    припадник турског народа исп. Турци.

    исп. — испореди
  2. 2.

    фиг. окрутан, свиреп, немио човек.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Прави је Турчин
    — пожали се пријатељици покоја наша жена.
    Ил.
    Пол. 1960.

Фразе

пуши као ~ каже се кад неко много и страсно пуши.
Изворни текст (OCR)
Ту̀рчин м 1. припадник турског народа; исп. Турци. 2. фиг. окрутан, свиреп, немио човек. — Прави је Турчин — пожали се пријатељици покоја наша жена. Ил. Пол. 1960.