Уго̀дити
Угодити
Лема
Угодити
Извор
том 6, стр. 412, редослед 19
- 1.а.
учинити по вољи, испунити жељу (коме), задовољити (кога).
— Мени ћеш доиста веома угодити хотијеш ли овај Божић провести код твога старога Антуна.
Гледао је да му угоди у свему.
- 1.б.
бити по вољи, допасти се, свидети се.
— Данас јоште-ниједна ти није моја пјесма угодила, аrо!
- 2.а.
бити од користи, погодовати.
— Жито се дигло до кољена и чисто је, здраво, јер су му угодиле кише.
- 2.б.
бити погодан, потрајати погодно (о времену).
— И вријеме ... угодило да бог поможе.
- 3.а.
учинити како треба, како је згодно, добро урадити.
— Вријеме ће својим током ходит, а ово су стари уредили ...
— Ко је да је, није угодио. Њег. б, добро изабрати, погодити.
— Ти нијеси угодио пута. Ово није џада Шибенику.
- 4.а.
добро, удобно ѐместити, положити.
— Видоје на тврдом аму некако угодио главу, примирио се као да су га мисли замориле. Рад.
- 4.б.
довести у ред, наместити.
— Оружје угоди на њем.
- 5.
постићи, остварити.
— Стан, Омере, јадна потурицо, не угоди што си наумио!
- 6.
верно приказати, тачно представити; насликати.
— Да Арбанас долази сваки дан убога код писца да га писац мотри и опажа како ће га љепшне угодити.
- 7.а.
удесити, ускладити, наштимовати.
— Она је свирала ... на клавиру ... који је требало угодити.
- 7.б.
складно запевати; у један глас изговорити: ~ песму.
— »Заиста кукавно!«
— сложно угоде градски вијећници.
- 8.
погодити се, споразумети се, уговорити.
— Угодише шта̄ ће овај ... донети за издржавање детиње.
Јело им додају пашини војници, као што је и угођено.
Пододреднице
1. угодити (8). — Да га узмем У службу али да се некако угодимо да он мени даје што заради. Глиш. 2. ускладити однос, сложитисе. — Мајка и живи код мене. Угодила се с мојом женом па јој добро. Нуш. 3. а. безл. случајно, непредвиђено се догодити, десити се. — Чудо су те пустили жива? Угоди се тако, а мислили, знам, нису. Вукић. б. наићи, пружити се (о прилици, згоди). — Прилика му се за то угоди кад се године 1840. сукобише црногорска Црмница и аустријски Паштровићи. ЛМС 195]
Изворни текст (OCR)
Уго̀дити, у̀годӣм сврш. 1. а. учинити по вољи, испунити жељу (коме), задовољити (кога). — Мени ћеш доиста веома угодити хотијеш ли овај Божић провести код твога старога Антуна. Јурк. Гледао је да му угоди у свему. Чипл. б. бити по вољи, допасти се, свидети се. — Данас јоште-ниједна ти није моја пјесма угодила, аrо! Огр. 2. а. бити од користи, погодовати. — Жито се дигло до кољена и чисто је, здраво, јер су му угодиле кише. Кал. б. бити погодан, потрајати погодно (о времену). — И вријеме ... угодило да бог поможе. Ћип. 3. а. учинити како треба, како је згодно, добро урадити. — Вријеме ће својим током ходит, а ово су стари уредили ... — Ко је да је, није угодио. Њег. б, добро изабрати, погодити. — Ти нијеси угодио пута. Ово није џада Шибенику. НП Вук. 4. а. добро, удобно ѐместити, положити. — Видоје на тврдом аму некако угодио главу, примирио се као да су га мисли замориле. Рад. Д. б. довести у ред, наместити. — Оружје угоди на њем. М-И. 5. постићи, остварити. — Стан, Омере, јадна потурицо, не угоди што си наумио! НП Вук. 6. верно приказати, тачно представити; насликати. — Да Арбанас долази сваки дан убога код писца да га писац мотри и опажа како ће га љепшне угодити. Љуб. 7. а. удесити, ускладити, наштимовати. — Она је свирала ... на клавиру ... који је требало угодити. Шкреб б. складно запевати; у један глас изговорити: ~ песму. — »Заиста кукавно!« — сложно угоде градски вијећници. Креш. 8. погодити се, споразумети се, уговорити. — Угодише шта̄ ће овај ... донети за издржавање детиње. Шапч. Јело им додају пашини војници, као што је и угођено. Сиј.