Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Уда̀хнути

сврштом 6, стр. 422

Уда̀хнути

Удахнути

Лема

Удахнути

Извор

том 6, стр. 422, редослед 13

  1. 1.

    увући зрак, ваздух у себе (кроз нос или уста).

    — Удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха.
    Ранк.
    Реци, удахну ли када зрак цркве старинске, гдје се тамјан вије?
    Јур.
  2. 2.

    фиг. дахом својим оживети нешто, дати нови карактер.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тако рекавши снагу у коње удахне вељу.
    М-И
    Удахла ноћи жалосни шум реке.
    Радул.
Изворни текст (OCR)
Уда̀хнути, у̀дахне̄м сврш. 1. увући зрак, ваздух у себе (кроз нос или уста). — Удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. Ранк. Реци, удахну ли када зрак цркве старинске, гдје се тамјан вије? Јур. 2. фиг. дахом својим оживети нешто, дати нови карактер. — Тако рекавши снагу у коње удахне вељу. М-И. Удахла ноћи жалосни шум реке. Радул.