Узигра́ва̄ње

Узигравање

Узигравање

том 6, стр. 456, редослед 7

—
гл. им. од узигравати (се) узигра́вати (се), -ѝгра̄ва̄м (се) несврш. и уч. према узиграти (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

Узигра́ва̄ње с гл. им. од узигравати (се). узигра́вати (се), -ѝгра̄ва̄м (се) несврш. и уч. према узиграти (се).