Узнеми́рити
Узнемирити
Лема
Узнемирити
Извор
том 6, стр. 462, редослед 17
- 1.
направити забуну, изазвати немир, начинити неред
— Зашто си дошао да нам узнемириш свадбе?
Топли вјетар узнемирио мирно зимско небо.
- 2.
довести у стање узбурканости, заталасати.
— Вали узму маха кад их весло узнемири.
Огледујем се само у ћаси чорбе, прије негоје узнемирим кашиком.
- 3.
уплашити.
— Узнемирио сам стоку навлаш, да видим ко сте.
Пододреднице
1. а. постати немиран, неспокојан, уплашити се. — Људи се ускомешаше, узнемирише пред опасношћу. Р 1946. Непријатељ је ... на двадесет километара од нас ... узнемирени су људи]. Дед. В. б. поколебати се, пореметити свој мир, узбудити се. — Ми, живчано узнемирени појединци, окружени смо глупанима. Крл. 2. заталасати се, узбуркати се. — Бацим поглед на Узнемирено море. Нуш. Чами у мраку над узнемиреном ријеком. Мих. 3. почети се комешати; узбудити се. — У стаји би се зачуло ... звецкање ... меденице, онда би се кокоши на дуду узнемириле. Ћоп
Изворни текст (OCR)
Узнеми́рити, -ѐмӣрӣм сврш. 1. направити забуну, изазвати немир, начинити неред. — Зашто си дошао да нам узнемириш свадбе? Грол фиг. Топли вјетар узнемирио мирно зимско небо. Мих. 2. довести у стање узбурканости, заталасати. — Вали узму маха кад их весло узнемири. Митр. Огледујем се само у ћаси чорбе, прије негоје узнемирим кашиком. Лал. 3. уплашити. — Узнемирио сам стоку навлаш, да видим ко сте. Мат.