Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Умиљат

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 509

Умиљат

Умиљат

Лема

Умиљат

Извор

том 6, стр. 509, редослед 9

  1. а.

    који се умиљава, који осваја наклоност нежсним, питомим понашањем, мазан; угодан, пријатан.

    — ћлад је умиљат и добар као дијете.
    Огр.
    Имадијаше умиљат и снажан глас.
    Мат.
  2. б.

    љубак, мио, леп.

    — Око нас умиљата Посавина с брежуљцима, виноградима.
    Поп. Ј.

Фразе

умиљато ја(г)ње две овце сиса в. уз јагње (изр.).
Изворни текст (OCR)
Умиљат, -а, -о а. који се умиљава, који осваја наклоност нежсним, питомим понашањем, мазан; угодан, пријатан. — ћлад је умиљат и добар као дијете. Огр. Имадијаше умиљат и снажан глас. Мат. б. љубак, мио, леп. — Око нас умиљата Посавина с брежуљцима, виноградима. Поп. Ј.