Уро̀нити

Уронити

Лема

Уронити

Извор

том 6, стр. 566, редослед 24

1.а.
завући нешто у дубину, у унутрашњост нечега, загњурити, забити.
— Сједи на огњишту, руке у огањ уронила.
Наз.
Брегови су Уронили своје врхове у сиви, маглени омотач.
Бар.
1.б.
заћи дубоко, увући се.
— Кад смо уронили у кукурузно море, угледали смо шест жандара.
Поп. Ј.
2.
фиг. занети се нечим, предати се чему, удубити се у нешто.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Чисто урони у посао само да би се отргла од мисли.
Вес.
Она је уронила у сјетне мисли.
Кум.

Изворни текст (OCR)

Уро̀нити, у̀ронӣм сврш. 1. а. завући нешто у дубину, у унутрашњост нечега, загњурити, забити. — Сједи на огњишту, руке у огањ уронила. Наз. фиг. Брегови су Уронили своје врхове у сиви, маглени омотач. Бар. б. заћи дубоко, увући се. — Кад смо уронили у кукурузно море, угледали смо шест жандара. Поп. Ј. 2. фиг. занети се нечим, предати се чему, удубити се у нешто. — Чисто урони у посао само да би се отргла од мисли. Вес. Она је уронила у сјетне мисли. Кум.