Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Уро̀чити

сврштом 6, стр. 567

Уро̀чити

Урочити

Лема

Урочити

Извор

том 6, стр. 567, редослед 12

  1. 1.

    одредити време, рок, заказати, уговорити.

    — На силу мупрепроси ђевојку иза мало свадбу урочио.
    НП Вук
    Племићје долазио у кућу, урочисмо дан за сватове.
    Шен.
  2. 2.

    (кога) позвати.

    — Тамо га је урочио Брђо, одилазећи на састанак.
    Тур.
    Зато урочисмо управо вас амо.
    Шен.

Пододреднице

~ се

уговорити с ким (место састанка) споразумети се, договорити се. — Прије него ће се разићи, уроче се ... на Цвитуши. Тур

уговорити с ким (место састанка) споразумети се, договорити се.
Изворни текст (OCR)
Уро̀чити?, у̀рочӣм сврш. 1. одредити време, рок, заказати, уговорити. — На силу мупрепроси ђевојку иза мало свадбу урочио. НП Вук. Племићје долазио у кућу, урочисмо дан за сватове. Шен. 2. (кога) позвати. — Тамо га је урочио Брђо, одилазећи на састанак. Тур. Зато урочисмо управо вас амо. Шен.