Уруша́ва̄ње

Урушавање QA: medium

Урушавање

том 6, стр. 568, редослед 5

—
гл. им. од урушавати (се) 4уруша́вати (се), -у̀ша̄ва̄м (се) несврш. и уч. према урушити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

Уруша́ва̄ње с гл. им. од урушавати (се). 4уруша́вати (се), -у̀ша̄ва̄м (се) несврш. и уч. према урушити (се).