Одредница

Уср́нути

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 591

Уср́нути

Усрнути QA: medium

Стална адреса

Лема

Усрнути

Извор

том 6, стр. 591, редослед 22

  1. 2.

    (аор. уср́нух и у̀срто2 2. и

    аор. — аорист
  2. 3.

    уср́ну,у̏срнӯ и у̀срте) сврш. упасти, ући нагло (често и насилно).

    — Тихи супруг управо усрнуо у свој мали
    Стан.
    Крањч. Стј. фиг. снажно, силовито навалити, насрнути.
    — Махом слуге, као јастребови кад на мирне усрну голубе.
    Март.

Фразе

усрнути у дуг пасти у дуг, задужити се. — Лијепо би се живило ... да не усрну покојни отац у дуг.
Ћип.
Изворни текст (OCR)
Уср́нути, у̀ср̄не̄м (аор. уср́нух и у̀срто2, 2. и 3. л. уср́ну,у̏срнӯ и у̀срте) сврш. упасти, ући нагло (често и насилно). — Тихи супруг управо усрнуо у свој мали стан. Крањч. Стј. фиг. снажно, силовито навалити, насрнути. — Махом слуге, као јастребови кад на мирне усрну голубе. Март.