Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Уста̀кнути

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 595

Уста̀кнути

Устакнути, устаћи QA: medium

Стална адреса

Лема

Устакнути

Варијанте

устаћи, у̀стаћи

Извор

том 6, стр. 595, редослед 2

  1. 2.

    (аор. уста̀кнух и уста̀ко2 2. И

    аор. — аорист
  2. 3.

    'у̏стакнӯ, уста̀че и у̏стаче; прил. пр. уста̀кнӯв(ши), уста̀ка̄в(ши) и у̀стака̄в(ши); р. прид. Vста̀кнуо, -ула, -уло и у̀стакао, уста̀кла, -ло И у̀стакла, -ло) сврш.

    прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
  3. 1.

    метнути, ставити на нешто, навући, натаћи; наглавити.

    — Кад је какав велики го̂д или збор, устакне шубару.
    Коч.
    Чељад млада код здрава и добра вида очињега носове оседлала, аочари устакнула.
    Јурк.
    Него скине златни прстен с руке, па га цури на прст устакнуо.
    НПХ
  4. 2.

    дићи, надићи, подићи.

    — Iсето ... реп устакло кано перјаницУ.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
Уста̀кнути, уста̀ћи и у̀стаћи, у̀стакне̄м (аор. уста̀кнух и уста̀ко2, 2. И 3. л.'у̏стакнӯ, уста̀че и у̏стаче; прил. пр. уста̀кнӯв(ши), уста̀ка̄в(ши) и у̀стака̄в(ши); р. прид. Vста̀кнуо, -ула, -уло и у̀стакао, уста̀кла, -ло И у̀стакла, -ло) сврш. 1. метнути, ставити на нешто, навући, натаћи; наглавити. — Кад је какав велики го̂д или збор, устакне шубару. Коч. Чељад млада код здрава и добра вида очињега носове оседлала, аочари устакнула. Јурк. Него скине златни прстен с руке, па га цури на прст устакнуо. НПХ. 2. дићи, надићи, подићи. — Iсето ... реп устакло кано перјаницУ. Јурк.