Устури́ва̄ње

Устуривање

Устуривање

том 6, стр. 603, редослед 18

—
гл. им. од устуривати (се) устури́вати (се), -у̀рује̄м (се) несврш. и уч. према устурити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

Устури́ва̄ње с гл. им. од устуривати (се). устури́вати (се), -у̀рује̄м (се) несврш. и уч. према устурити (се).