Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

Утр́нути

сврштом 6, стр. 623

Утр́нути

Утрнути

Лема

Утрнути

Извор

том 6, стр. 623, редослед 1

  1. а.

    обузети се, прожети се трнцима, жмарцима због слабе циркулације крви, изгубити осетљивост, покретљивост због психичке или телесне исцрпености.

    — Снага ми је сва утрнула ... а душа празна.
    Коч.
    Дајем се на посао док ми прсти не утрну од писаљке.
    Пав.
  2. б.

    тренутнопостати непокретан, укочити се (од страха, изненађења, запрепашћења), претрнути, обамрети.

    — Кад је чуо за ... покољ на понору, он само утрну и занијеми.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
Утр́нути, у̀тр̄не̄м сврш. а. обузети се, прожети се трнцима, жмарцима због слабе циркулације крви, изгубити осетљивост, покретљивост због психичке или телесне исцрпености. — Снага ми је сва утрнула ... а душа празна. Коч. Дајем се на посао док ми прсти не утрну од писаљке. Пав. б. тренутнопостати непокретан, укочити се (од страха, изненађења, запрепашћења), претрнути, обамрети. — Кад је чуо за ... покољ на понору, он само утрну и занијеми. Ћоп.