Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

а̀ва̄ј

узвтом 1, стр. 35

а̀ва̄ј

авај

Лема

авај

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 35, редослед 16

  1. 1.

    за изражавање бола, патње, очајања, жжаљења и сл.: јао.

    сл. — слично
    — Сјевер спуши, љубице осуши, авај за њом раскајаној души.
    Март.
    Ал авај! песма залуд покушава да врати чари старинскога доба.
    Рак.
  2. 2.

    (у именичкој служби) м јаук, вапај.

    — Слушају деца авај самртни.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
а̀ва̄ј узв. тур. 1. за изражавање бола, патње, очајања, жжаљења и сл.: јао. — Сјевер спуши, љубице осуши, авај за њом раскајаној души. Март. Ал авај! песма залуд покушава да врати чари старинскога доба. Рак. 2. (у именичкој служби) м јаук, вапај. — Слушају деца авај самртни. Јакш. Ђ.