Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

а̀вдес

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 36

а̀вдес

авдес

Лема

авдес

Извор

том 1, стр. 36, редослед 32

  1. 1.

    (т) м тур. (обично у изразу узети, узимати ~) обредно умивање муслимана пред молитву.

    тур. — турски
    — Хоџа узео авдес, отклањао дову.
    Ћор.
    Сигурно је на чесми, узима авдест.
    Андр. И.
  2. 2.

    (у атрибутској служби) непром. в. авдесни.

    непром. — непроменљивв. — (после броја) век
    — Њему момче авдес-пешкир даје.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
а̀вдес(т) м тур. 1. (обично у изразу: узети, узимати ~) обредно умивање муслимана пред молитву. — Хоџа узео авдес, отклањао дову. Ћор. Сигурно је на чесми, узима авдест. Андр. И. 2. (у атрибутској служби) непром. в. авдесни. — Њему момче авдес-пешкир даје. НПХ.