а̏ве̄т
авет
Лема
авет
Варијанте
а́вет
Етимологија
Turkish
Извор
том 1, стр. 36, редослед 40
- 1.
празн. покојник или натприродно биће које се у језивом облику привиђа сујеверним људима, сабласт, утвара, привиђење, приказа; зао дух.
— За време рата поклао је много људи ... Сад га, ето, муче њихове авети.
Она црна кућетина буљи у мене ватреним очима као авет.
Авет глади ... већ је почела да помаља своје оштре зубе.
- 2.а.
јако исцрпена и ислабела особа.
— Радници и раднице који раде на акорд после неколико година постану живе авети.
- 2.б.
будаласта особа.
dialectal - 3.
ноћна животиња и̏зреда полумајмуна Tarsius tarsius. Терм. 4.
zoology
Изворни текст (OCR)
а̏ве̄т и а́вет ж тур. празн. 1. покојник или натприродно биће које се у језивом облику привиђа сујеверним људима, сабласт, утвара, привиђење, приказа; зао дух. — За време рата поклао је много људи ... Сад га, ето, муче њихове авети. Пер. Она црна кућетина буљи у мене ватреним очима као авет. Шен. фиг. Авет глади ... већ је почела да помаља своје оштре зубе. Нуш. 2. а. јако исцрпена и ислабела особа. — Радници и раднице који раде на акорд после неколико година постану живе авети. Лапч. б. покр. будаласта особа. 3. зоол. ноћна животиња и̏зреда полумајмуна Tarsius tarsius. Терм. 4.