Одредница

акцелери́рати

сврштом 1, стр. 56

акцелери́рати

акцелерирати QA: high

Лема

акцелерирати

Извор

том 1, стр. 56, редослед 20

  1. и несврш. лат. повећа(ва)ти брзину.

    несврш. — несвршени глаголлат. — латински
    — Чујем само тетино дисање у одмјереним интервалима и врење моје крви, које акцелерира У свом темпу. Бег. а̀кцен(а)т, -нта м лат. 1. грам. а. нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи, нагласак.
    — Наш језик има четири акцента, два дуга и два кратка: дугосилазни (да̑н, пра̑вда) и дугоузлазни (ру́ка, пи́сати), краткосилазни (бра̏т, сла̏ма) и краткоузлазни (сѐло, ко̀пати).
    Бел.
    б. графички знак којим се бележи акцен(а)т. в. акценатски систем, сустав једног говора.
    — uује се издалека Васица са својим јагодинским акцентом.
    Срем.
    2. оно што се нарочито наглашава, истиче (део реченице нпр. или било шта).
    — Реченички акценат служи за истицање појединих речи које смисао за2
    — тева.
    Стев.
    То су главне контуре ... агностиЧкоГ монизма ... с јаким акцентом на објекту.
    Баз.
    3. песн. емоција; осећање; елеменат.
    — Али у њима пјесмама има разасутих топлих акцената, који нам га приближују као човјека.
    Комб.
    По њима годинама без узбуђења судећи изгледало је као да нестаје трагичних акцената у животу европских народа.
    Андр. И.
    4. оно што је битно, суштина, тежиште.
    — Главни Радићев акценат лежи на свијести о нашој посебности.
    Баб.
    5. посебно обележје, израз, призвук.
    — Хаџићева писма ... имају акценат искреног бола.
    Јов. С.

Фразе

ставити, стављати, ударати, дизати ~ (на нешто) нарочито истаћи, истицати (што). — О, теби, рибелско сунце, дижем овај акценат неутјешни.
Ђон.
Изворни текст (OCR)
акцелери́рати, -ѐрӣра̄м сврш. и несврш. лат. повећа(ва)ти брзину. — Чујем само тетино дисање у одмјереним интервалима и врење моје крви, које акцелерира У свом темпу. Бег. а̀кцен(а)т, -нта м лат. 1. грам. а. нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи, нагласак. — Наш језик има четири акцента, два дуга и два кратка: дугосилазни (да̑н, пра̑вда) и дугоузлазни (ру́ка, пи́сати), краткосилазни (бра̏т, сла̏ма) и краткоузлазни (сѐло, ко̀пати). Бел. б. графички знак којим се бележи акцен(а)т. в. акценатски систем, сустав једног говора. — uује се издалека Васица са својим јагодинским акцентом. Срем. 2. оно што се нарочито наглашава, истиче (део реченице нпр. или било шта). — Реченички акценат служи за истицање појединих речи које смисао за2- тева. Стев. То су главне контуре ... агностиЧкоГ монизма ... с јаким акцентом на објекту. Баз. 3. песн. емоција; осећање; елеменат. — Али у њима пјесмама има разасутих топлих акцената, који нам га приближују као човјека. Комб. По њима годинама без узбуђења судећи изгледало је као да нестаје трагичних акцената у животу европских народа. Андр. И. 4. оно што је битно, суштина, тежиште. — Главни Радићев акценат лежи на свијести о нашој посебности. Баб. 5. посебно обележје, израз, призвук. — Хаџићева писма ... имају акценат искреног бола. Јов. С.