алали́кати

алаликати

алаликати

том 1, стр. 59, редослед 29

—
в. алакати (1в).
в.
В. пр. уз гл. им. алаликање
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

алали́кати, ала̀лӣче̄м несврш. в. алакати (1в). В. пр. уз гл. им. алаликање.