а̏ла

ала QA: medium

Лема

ала

Варијанте

а̀ла

Извор

том 1, стр. 58, редослед 20

а.
за изражавање неког осећања, дивљења, чуђења а. ах, ех, о2, аох.
— Ју, боже, ала да се хоће нешто на нашу срећу сетити!
Срем.
Ала, Лукрецијо, одакле си узела толико змијске памети.
Шен.
Ала море, триста пачариза!
— тобоже се чуди и зграњава Томељић.
Лал.
б.
што, е баш.
— Ала ће се ухватити муж као миш у мишоловку.
Нуш.
Ту смо! Ту смо! Ала ћемо да се бијемо!
Поп. Ј.
в.
гле, ево.
— Бако, бако, гледај што сам нашао! Бака: Сабљу, душо? ... Ала ми јунака?!
Војн.
Ала лијепих планинских ружица и љубица! 0г. а̀лаба̄нда Vзв. тал. покр. обично у народним песмама, без нарочитог значења.
— Алабанда, завеза се кавrа.
НПХ

Изворни текст (OCR)

а̏ла2 и а̀ла узвик за изражавање неког осећања, дивљења, чуђења: а. ах, ех, о2, аох. — Ју, боже, ала да се хоће нешто на нашу срећу сетити! Срем. Ала, Лукрецијо, одакле си узела толико змијске памети. Шен. Ала море, триста пачариза! — тобоже се чуди и зграњава Томељић. Лал. б. што, е баш. — Ала ће се ухватити муж као миш у мишоловку. Нуш. Ту смо! Ту смо! Ала ћемо да се бијемо! Поп. Ј. в. гле, ево. — Бако, бако, гледај што сам нашао! Бака: Сабљу, душо? ... Ала ми јунака?! Војн. Ала лијепих планинских ружица и љубица! 0г. а̀лаба̄нда Vзв. тал. покр. обично у народним песмама, без нарочитог значења. — Алабанда, завеза се кавrа. НПХ.