Одредница

али

везнтом 1, стр. 63

али

али

Лема

али

Извор

том 1, стр. 63, редослед 1

  1. 1.а.

    супротни на почетку независне супротне реченице којом се казује нешто супротно ономе што је речено у претходној.

    — Ласно је говорити, али је тешко творити. Н. посл.
    Вук
    О поступку кнегињице ... приповиједала је такођер ... али под великом тајном.
    Крањч. Стј
  2. 1.б.

    при казивању нечег неочекиваног или изнена (обично у корелацији с временским везницима и прилозима).

    с — средњи род
    — Док су они у ријечи били, ал ето ти војске на Бојану.
    НП Вук
    Кад је било на залазак сунце, али иде вила на коњиџцу.
    НПХ
  3. 1.в.

    за истицање нечега при поређењу.

    — Све на ноге устануло било, л најпрви Арнаут Османе.
    НП Вук
  4. 1.г.

    после допусних реченица: ипак.

    — Ако је и го, али је соко. Н посл. Вук, д, у дијалогу: ама, та.
    — Немој се срдити, ја сам довео госта ...
    — Али, забога, што ниси раније??
    Петр. В.
  5. 2.

    раставни: или.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Ал је вила, али је родила, ал је са њом другарица била.
    НП Вук
  6. 3.

    упитни: зар, да ли.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Али не видиш, болан, како ме је обручио и нагрдио?
    Љуб.
    Али вам је жао умријети?
    Ћип.
  7. 4.

    у прилошкој служби, за појачавање: ама, управо, просто.

    — Хоћу сместа, али сместа да ми кажеш: хоћеш ли ме узети.
    Вес.
  8. 5.

    у именичкој служби, место неког неказаног приговора, сметње.

    — Може да се појави једно неочекивано али.
    Зог.
  9. 6.

    као узвик, за дивљење, подстицање, негодовање.

    — Али га умеш говорит' на звезде.
    Змај
Изворни текст (OCR)
али везн. 1. супротни а. на почетку независне супротне реченице којом се казује нешто супротно ономе што је речено у претходној. — Ласно је говорити, али је тешко творити. Н. посл. Вук. О поступку кнегињице ... приповиједала је такођер ... али под великом тајном. Крањч. Стј. б. при казивању нечег неочекиваног или изнена (обично у корелацији с временским везницима и прилозима). — Док су они у ријечи били, ал ето ти војске на Бојану. НП Вук. Кад је било на залазак сунце, али иде вила на коњиџцу. НПХ. в. за истицање нечега при поређењу. — Све на ноге устануло било, л најпрви Арнаут Османе. НП Вук. г. после допусних реченица: ипак. — Ако је и го, али је соко. Н посл. Вук, д, у дијалогу: ама, та. — Немој се срдити, ја сам довео госта ... — Али, забога, што ниси раније?? Петр. В. 2. покр. раставни: или. — Ал је вила, али је родила, ал је са њом другарица била. НП Вук. 3. покр. упитни: зар, да ли. — Али не видиш, болан, како ме је обручио и нагрдио? Љуб. Али вам је жао умријети? Ћип. 4. у прилошкој служби, за појачавање: ама, управо, просто. — Хоћу сместа, али сместа да ми кажеш: хоћеш ли ме узети. Вес. 5. у именичкој служби, место неког неказаног приговора, сметње. — Може да се појави једно неочекивано али. Зог. 6. као узвик, за дивљење, подстицање, негодовање. — Али га умеш говорит' на звезде. Змај.