али
али
Лема
али
Извор
том 1, стр. 63, редослед 1
- 1.а.
супротни на почетку независне супротне реченице којом се казује нешто супротно ономе што је речено у претходној.
— Ласно је говорити, али је тешко творити. Н. посл.
О поступку кнегињице ... приповиједала је такођер ... али под великом тајном.
- 1.б.
при казивању нечег неочекиваног или изнена (обично у корелацији с временским везницима и прилозима).
— Док су они у ријечи били, ал ето ти војске на Бојану.
Кад је било на залазак сунце, али иде вила на коњиџцу.
- 1.в.
за истицање нечега при поређењу.
— Све на ноге устануло било, л најпрви Арнаут Османе.
- 1.г.
после допусних реченица: ипак.
— Ако је и го, али је соко. Н посл. Вук, д, у дијалогу: ама, та.
— Немој се срдити, ја сам довео госта ...
— Али, забога, што ниси раније??
- 2.
раставни: или.
dialectal— Ал је вила, али је родила, ал је са њом другарица била.
- 3.
упитни: зар, да ли.
dialectal— Али не видиш, болан, како ме је обручио и нагрдио?
Али вам је жао умријети?
- 4.
у прилошкој служби, за појачавање: ама, управо, просто.
— Хоћу сместа, али сместа да ми кажеш: хоћеш ли ме узети.
- 5.
у именичкој служби, место неког неказаног приговора, сметње.
— Може да се појави једно неочекивано али.
- 6.
као узвик, за дивљење, подстицање, негодовање.
— Али га умеш говорит' на звезде.
Изворни текст (OCR)
али везн. 1. супротни а. на почетку независне супротне реченице којом се казује нешто супротно ономе што је речено у претходној. — Ласно је говорити, али је тешко творити. Н. посл. Вук. О поступку кнегињице ... приповиједала је такођер ... али под великом тајном. Крањч. Стј. б. при казивању нечег неочекиваног или изнена (обично у корелацији с временским везницима и прилозима). — Док су они у ријечи били, ал ето ти војске на Бојану. НП Вук. Кад је било на залазак сунце, али иде вила на коњиџцу. НПХ. в. за истицање нечега при поређењу. — Све на ноге устануло било, л најпрви Арнаут Османе. НП Вук. г. после допусних реченица: ипак. — Ако је и го, али је соко. Н посл. Вук, д, у дијалогу: ама, та. — Немој се срдити, ја сам довео госта ... — Али, забога, што ниси раније?? Петр. В. 2. покр. раставни: или. — Ал је вила, али је родила, ал је са њом другарица била. НП Вук. 3. покр. упитни: зар, да ли. — Али не видиш, болан, како ме је обручио и нагрдио? Љуб. Али вам је жао умријети? Ћип. 4. у прилошкој служби, за појачавање: ама, управо, просто. — Хоћу сместа, али сместа да ми кажеш: хоћеш ли ме узети. Вес. 5. у именичкој служби, место неког неказаног приговора, сметње. — Може да се појави једно неочекивано али. Зог. 6. као узвик, за дивљење, подстицање, негодовање. — Али га умеш говорит' на звезде. Змај.